Процеси интеграције

Преведено из латинске "интеграције" значиспајање, комбинација појединих делова у целину, заједничког, јединственог. Општа дефиниција појма може се формулисати као синдикат, конвергенција или фузија делова, формирајући заједничку, јединствену целину, али истовремено задржавајући свој идентитет.

Земље могу конвергирати, формирати истовременоразни синдикати, на пример, трговински, економски, политички, културни и тако даље, чиме се очува њихов национални идентитет. Главну сврху интеграције може се назвати експанзијом обима роба и услуга, који се заснивају на ефикасном пружању активности, на примјер, интеграционим процесима у трговини.

Интеграција укључује и своју дефиницијупроцесе и појаве у различитим сферама живота друштва и државе: политичке, културне, економске и друге. Интеграциони процеси у савременом свету су примери кретања, развој одређеног система у којем се комуникација учесника појачава, а њихова независност се смањује, појављују се нови облици интеракције. Као и раније, а сада, у доба савремене технологије, процеси интеграције прате значајан напредак у науци, економији, култури и чак политици.

Развој таквих процеса у савременом светумикро и макровеплови су најважнији знак интеграције. На микро нивоу интеграција се одвија кроз интеракцију монетарних фондова појединих компанија и предузећа кроз формирање економских споразума, трансакција и уговора између њих, кроз оснивање филијала у другим земљама. Процеси интеграције могу се створити иу другим областима осим економског. На макро нивоу, интеграција је глобална и регионална. Заснован је на развоју свјетског тржишта, производње и комуникација.

У савременом свету у економској сферипостоје неколико облика и врста интеграционих процеса. Један од најједноставнијих облика је зона слободне трговине. У таквој зони се поништавају различита трговинска ограничења између земаља које учествују у синдикату и укидају се трговинске обавезе. Други облик се може назвати царинском унијом. У њему се, поред зона слободне трговине, поставља још једна спољнотрговинска тарифа, јединствена за све, а спољнотрговинска политика се примењује у односу на друге земље.

Трећи, сложенији облик интеграцијепроцес, то је заједничко тржиште. Она предвиђа чланове синдиката и слободну међусобну трговину и једну спољнотрговинску тарифу, слободу кретања радне снаге и сходно капиталу, као и координацију економске политике. И коначно, највиши облик међудржавне интеграције у области економије је економска и монетарна унија која комбинује све горе поменуте облике интеграције. У овој фази постоји политичка интеграција са јединственим управним тијелима.

Поред процеса интеграције постоје и посебна удружења, чији је значај њихов успјешан развој на регионалном нивоу.

</ п>