Антички украс - један од најстаријихсликовит жанр у светској историји. Настао је у облику сликарства вазе у ИИИ веку пре нове ере и наставио своје постојање до почетка наше ере. Њен значај лежи у чињеници да не само да је обогатио древну грчку културу са финим примјерима слика, већ је и служио као основа за господаре ренесансе, који су се у свом раду фокусирали на најбоље примјере ваза. Антички украс - један од најчешћих врста ликовне уметности у древној Грчкој.
Ово откриће у сликарству припадаСтари грчки уметник Апполподор из Атине, који је касније по својој вјештини био надимак Тенепитсем. Стварање хиаросцуроа на слици дало је слику тродимензионалности и реализму који је постао прави пробој у древним ликовним стварима. Поред овог аутора, познати су и други мајстори овог жанра (Зевкхеис, Паррасии и други). Међутим, монументална слика није добила толико широк опсег као сликарство ваза.
Старински украс је приказан, по правилу, набродове у којима су Грци складиштили вино, уље или воду. Било је две врсте слика: црни лак и црвено лакирани. У првом случају, мајстори су осликавали црне фигуре на црвеној позадини, у другој фигури боје изгореле глине биле су смештене на црној позадини. Такве слике су биле равне и подсећале су на графички цртеж. Интересантни су не само од естетског, већ и од историјског становишта, јер им захваљујући њима имамо идеју о животу старих Грка, њиховој унутрашњости, одећи, празницима.
Старински украс може се подијелити на дваПоглед: источни и геометријски. У првом случају, мајстори су имитирали оријенталне мотиве, цртајући грифоне и сфинге. Али убрзо је ова врста уметности еволуирала, а уметници су почели сликати слике из природе, пре свега, узимајући као основу за парцеле елементе околне природе. Слике се разликују по стилизацији и некој геометрији, међутим Грци су сваки пут користили различите верзије композиција и на тај начин постигли оригиналност на слици. Дакле, античка украс и сликарство имали су важну улогу у развоју светске уметности.
</ п>