Наслеђе предака: најсмислије искази о уму

Још један сјајан класик, А. С. Пушкин је написао: "Бог нам забрањује да полудимо, боље је држати и супу." То јест, није битно какав је статус особе. Сељак је, феудални господар, краљ - није битно, главна ствар коју особа има је интелигенција. И, вероватно, поента је да је задржите, да живите у уму, иначе како замислити живот без њега? Ово су људи разумели у сваком тренутку, па су створили преговоре о уму.

Провербс

• "На свету има много лоших ствари, а ништа лошије од таног ума".

Ова пословица је веома важна. И, у принципу, веома је слично ономе што је рекао Александар Сергејевич (многе преговоре народа на ум користили су руске писце у својим радовима). На крају крајева, овде то значи да се никакве проблеме не могу упоређивати када особа не може да формулише своје мисли, да објасни нешто и да уопште не користи потенцијал који му је природа дала.

• "Да сам имао такав ум који долази после тога."

Ова пословица се чешће користи у другој форми,али, као што је познато, количина се не мења од промене у местима термина, нити се мења његово значење. Увек се морате ослонити на ум и само повремено верујте срцу. Приче о уму такође уче да се не би смијељно брзо одлучивати и говорити без размишљања. На крају крајева, следеће секунде можете разумети: оно што је речено било је погрешно.

• "Постоји много менталног ума, али нема потребе да се придржавате тога."

Значење ове преговоре је да то није вредномислите да знате све, јер не можете све знати. Пре него што то потврдите, потребно је да тестирате своје знање у пракси. Али они могу бити неупадљиви са очекивањима.

• "Птицама се даје крила, а за човека - ум."

Врло много преговора о уму носи управо овозначење. Састоји се из чињенице да ништа није важније од ума за особу, у супротном зашто се родити њима, ако не проширите границе и развијете свој потенцијал? На крају крајева, птице лете ...

Закључак

Провербе одражавају живот, мисли људи који суживели пре настанка модерног друштва. Али који концепти се могу приметити? Истина у преговорима је апсолутна и непроменљива, јер све што се тиче особе је трајност која мора бити прихваћена. Као што су то чинили преци, стварајући преговоре о уму.