Традиционална култура Древног истока као опозиција Западу

Источна цивилизација одувек је била фундаментално другачијаса запада. Данас се сматра да многе источне државе заостају, упркос чињеници да је исток започео развој многих будућих нација. Шта мислимо под појмом "Древни исток" данас?

Древни Исток је одвојенгрупа цивилизација које су населиле територију источног Медитерана, од обале ријеке Ниле до проширења западне и југозападне Азије (Кина, Египат, Индија). Историја и култура Древног истока почињу у древним временима, између трећег и четвртог миленијума пре нове ере. Тада је пала последња персијска империја, остављајући пут млађим, развијајућим цивилизацијама.

Савремено друштво се користи за тзвсекундарни положај источних земаља у свету, мали број људи зна да су до 15. века били много испред Запада у смислу њихове организације и културног развоја. Сва велика открића у то време била су управо на истоку: проналазак механичких сатова, барута, папира, а да не спомињемо такве проналаске кинеског народа као компаса и сеизмографа.

Сам концепт културе у земљама Исток и Западазначајно се разликовала. У Европи, термин "култура" подразумева "култивацију, трансформацију". Кинески еквивалент хијероглифа "вен" преведен је као "декорација". У њему се налази значење источног концепта "културе" - елеганције, лепоте, украшавања. Традиционалну културу Древног истока карактерише највећи континуитет генерација. Многе традиције модерних источних земаља су укорењене у далекој прошлости, у одсуству писаног језика, када су сви били пренети на нове генерације усмено.

Уметност Древног истока била је блископовезан је са многим аспектима општих културних процеса који се одвијају у друштву. Улога уметника на истоку одувек је била частна. На пример, у зору развоја египатске цивилизације, уметничка професија је у великој мери изједначена са активностима свештеника, али се није сматрало самодовољним. Уметничка култура Древног истока у миленијумима апсорбовала је карактеристике верских и филозофских идеја, друштвених норми и народних традиција свакодневног живота. Креативне личности (уметници, вајари и писци слика) позвани су да у својој креативној активности реализују традиционалне ставове друштва. Експериментални покушаји да у својим радовима изразе нешто ново, још увијек непознато друштву, пажљиво су потиснути. Повезан је, пре свега, са традиционализмом начина живота древних источних цивилизација. У древном Египту, постојао је читав систем канона за умјетнике, који садржи правила која описују које боје треба користити и које размере се посматрају приликом писања портрета људи, који приказују животиње. Уметници и скулптори Древног Египта су деловали као чувари традиција и светих закона. Имали су поверење да приказују не само земаљско постојање човека, већ и његов боравак у другим световима, за које се веровало да је отишао након завршетка свог животног пута.

Традиционална култура Древног истокапреносио је углавном кроз митове, први вербално, и са изгледом писања у облику малих текстова одштампаних на глиненим таблицама. Слике митолошких хероја могу се наћи не само у предметима књижевних дела, већ иу скулптури, архитектури и сликарству. Умјетничка култура Древног истока већ неколико векова задржала је своју магичну дестинацију. Древни људи, на пример, веровали су да реплицирана копија бога, као и он, поседује снажну силу, и стога се треба читати ни мање од њега.

Савремене источне земље се разликују од сопственихпретходници верских и културних традиција, једна ствар остаје непромењена већ неколико миленијума: поштовање традиционалног начина живота, преношење акумулираног искуства из једне генерације у другу.