Међу најчешће разматраним догађајима у прошлостигодина - распоређивање на територији Русије, односно, под Уљановск, транспортна база Организације Северноатлантског пакта. Чим је најављен њен појав, у друштву се појавила теза да ће НАТО распоредити пуноправно војно присуство у Руској Федерацији. Колико су та очекивања легитимна?
Од чега је руска јавност одлучила,који нуде база НАТО-а у Улиановск? У марту 2012. године, пресс секретар Улиановск Регион рекао да су преговори одржани уз учешће регионалних власти са представницима Северноатлантског савеза за пласман у транзитна тачка за НАТО, односно - Уљановск ВОСТОЦХНИ аеродрому.
Касније су се појавиле информације о региону Уљановскзаинтересован је за лоцирање одговарајуће инфраструктуре на њеној територији услед кориштења транспортних капацитета локалних добављача, као и перспективе за формирање нових пореских плаћања и појаву неколико хиљада радних мјеста. Гувернер региона је такође изјавио да је пројекат већ дуго припремљен и да је корисно за регион.
На нивоу виших државних институцијавласти су имале објашњење, према којем је Уљановск требало да се користи као транзитна тачка за авион Северноатлантског савеза. Претпостављено је да ће превоз са употребом своје инфраструктуре бити само одређени типови терета - нарочито шатори, производи, лекови. Дестинацијске дестинације за транспорт су Ирак и Авганистан. Војна опрема НАТО-а није била предмет транспорта кроз Уљановск.
Ове информације су изазвале широку јавнострезонанца. Становништво у региону је имало разлога да мисли да је стварна НАТО база у Уљановску отворена и почела да организује протестне акције. Тезе које су критиковале положај руских власти почеле су се активно ширити у медије. Скоро одмах су пратили коментаре представника Алијансе. Према томе, шеф НАТО информативног уреда, који послује у Москви, потврдио је да трупе НАТО-а уопће неће бити у Уљановску.
Интеракција између власти у региону Уљановски НАТО је имао правну основу. је организован у складу са Уредбом РФ Владе "На поступак земљишта транзиту кроз руске војне опреме у Авганистан", усвојен 28.03.2008 Овај извор права садржи језик којим релевантна војна терет може да иде у Русију на поједностављен начин. Међутим, многи представници стручне јавности наставио да инсистира да се Северноатлантски савез је и даље ужива лојалност руских власти, које се не заснивају на постојећим законима.
Шта се јавност плашила, представници медија и руски стручњаци? Пре свега, такозвана "транзитна тачка" се лако може претворити у пуноправну војну базу.
Главни аргумент присталица ове тачкеСтав је био чињеница да је инфраструктурни објекат с сличним статусом - транзитни центар у власништву Организације Сјеверноатлантског пакта у Киргистану - америчка војска понуђена да буде преименована у комерцијални транзитни центар. То јест, како су неки представници јавности пронашли, који су се налазили на територији Руске Федерације који формално није директно повезан са оружаним снагама, НАТО би касније могао претворити свој статус у другачији, мање прилагођен националним интересима Русије.
Још један страх од јавности био је да земље чланице НАТО-а поче да показују сумњиво нездрав интерес у Русији.
Представници стручних кругова су обраћали пажњуна чињеницу да би НАТО могао добро користити економичније профитабилније начине транзита терета који заобилазе Руску Федерацију. Тако се, на примјер, претпостављало да контејнери са тобом прво морају бити испоручени у Уљановск авионима, а затим поново утоварени у жељезнички воз, затим просљеђени на Балтичку обалу, а потом и до одредишта. Војска НАТО-а, према аналитичарима, могла би да користи алтернативне руте, које су биле много краће.
На пример, можете тражити транзит крознајближи савезници Алијансе на Блиском истоку или Европи. Локација НАТО база је стога омогућила да се терет кроз економски одрживе руте. Али из неког разлога Алијанса је почела да тражи друге опције са транзитном сигурношћу. Земље чланице НАТО-а одлучиле су из неког разлога да користе руске територије, а многим представницима јавности то не воле.
Стручњаци страхују од почетка транзита НАТО теретакроз Руску федерацију, такође скренуо пажњу на недостатак опипљивих користи за Русију у таквој сарадњи, упркос гаранцијама политичара да то може допринијети стварању радних мјеста и повећању пореских прихода у буџет.
Представници јавности су почели да сумњају,начин на који транзитна база НАТО-а под Уљановском може постати прави фактор у позитивном развоју пословних односа између Руске Федерације и држава Алијансе, првенствено Сједињених Држава. Американци, по мишљењу стручњака, са мало вероватноће могу показати спремност да оцијене акције Русије у пуноправном партнерству. Стручњаци нису нашли очигледну економску корист за Русију у постављању транзитног објекта НАТО-а под Уљановск.
Слично томе, чланови јавности нису видели изгледе за конструктивну интеракцију између Руске Федерације и Алијансе у војној сфери.
Многи аналитичари осећали су изгледеСарадња на војном пољу, напротив, могла би негативно утицати на националну безбедност Русије. Према експертима, транзитна база НАТО-а у Уљановску би ускоро захтевала одржавање и заштиту. Њихова имплементација би укључивала или привлачење војног савеза, или запошљавање руских сигурносних структура. Експерти такође страхују да би инфраструктура за организацију ваздушног саобраћаја, присутна у Уљановску, могла да се користи за транзит дрога из Авганистана. Други разлог за сумњу на аналитичаре била је сљедећа околност: ако пуноправна војна база НАТО и даље постоји на месту одговарајућег транзитног објекта, она се може користити као мјесто одакле ће летови Алијансе моћи да воде борбене летове. И то су геополитички ризици. Заузврат, стручњаци нису видели очигледне преференције за Руску Федерацију у делу рјешавања проблема националне сигурности.
У једној од теза које прате перспективесарадња између Русије и НАТО-а у оквиру пројекта код Уљановск, предложено је да Руска Федерација треба да подржи транзит, као што се тиче, да се настави НАТО војске у Авганистану, и да држе ситуацију са проширио ван екстремизма под контролом.
Али активност Американаца, који су били присутниу овој блискоисточној држави већ неколико година, довели су до многих стручњака да дођу до других закључака о ефикасности распоређивања војске Савеза у овом региону. Стога је трговина дрогом из Авганистана порасла, како су неки аналитичари проценили, неколико десетина пута. Ниво тероризма је порастао, а екстремне мреже су наставиле да раде.
Процене просперитета за сарадњу између НАТО и Русије уорганизација транзита кроз Уљановск у руском друштву представљена је у најширем аспекту. Дакле, постојала је тачка гледишта како се споразум у Уљановску тумачио као покушај Вашингтона да ојача своје положаје у европском региону како би утицало на Руску Федерацију како би искористио своје ресурсе у интересу Алијансе. Цене могуцег транзита биле су задовољне са САД-ом - на пример, испорука 1 кг терета у Авганистан, према неким струцњацима, требало би коштати будзет НАТО-а од 15 долара.
Авиокомпаније које су сматране каоизвођача радова - пре свега, ова "Волга-Днепр", како се осећају аналитичари, тешко да би одбацила такве понуде. Стога, почевши од мале организације транзитне базе, - Вашингтон би покушао, експерти кажу, да прошире зону утицаја НАТО-а у Русији, на примјер, понудивши да од руских добављача купи неке врсте снабдевања. Оно што је интересовало не само авио-компанија.
Многи стручњаци су убрзали да дођу до закључка даРуске власти - како на нивоу одређеног региона, Уљановск региона, тако иу Москви - у потпуности су подржале пројекат сарадње са НАТО-ом. А то су узнемирени представници шире јавности. Многи, на пример, нису волели чињеницу да је гувернер региона Уљановск био стручњак у Московској школи политичких студија - Родрик Браитхваите, који је био предсједник Заједничког обавештајног одбора у Великој Британији, био је задужен за његов одбор повјереника. На нивоу федералних власти подржан је и руско-амерички пројекат уопште.
После информација о споразуму између Руске Федерације иНАТО је почео да се шири у медијима, поједини представници стручне јавности сматра да такав потез би могао направити значајну неравноправност у односима између Русије и њених најближих партнера - нарочито, ЦСТО државе. Посебно осетљива тачка у том погледу може бити да је у 2011. години су лидери земаља ЦСТО су се сложили да се забрани стављање на својој територији војних база које припадају трећим земљама. Према неким аналитичарима, имају блиски савезници Русије може да буде неугодна питања руководству земље на такав необичан преседан интеракције са организацијом са којом Русија често имају материјалне контрадикторности у сфери геополитике.
Стручњаци су скренули пажњу на чињеницу да постоји екстремна ситуацијаима неколико историјских преседана које би указивале на то да НАТО настоји да изгради партнерске односе на равноправној основи са Русијом. Управо супротно, у скорашњој историји дипломатских комуникација, постоје демонстрацијски преседани који говоре супротно. На примјер, познато је да је 1990. године државни секретар НАТО-а обећао да се организација не би преселила на Исток. Међутим, НАТО базе на мапи света, како је познато, укључују неколико држава бившег социјалистичког кампа. Један од њих, како су предложили аналитичари, ускоро би се појавио на територији Русије.
Па, природа сумњи и страха од стручњака била је онда сасвим разумљива. Али да ли су снаге НАТО-а биле способне да у стварности продре у територију Русије?
Страхови стручњака, о којима смо већ поменули, не знајубили су оправдани. Штавише, накнадна процена таквих теза није дала највише позитивних. Дакле, неки чланови јавности били су оптужени за скоро антидржавну позицију. У сваком случају, није постојала никаква војна база НАТО-а у Уљановску, иако је иста транзитна тачка и даље формирана.
Што се тиче тезе да за Русију није билонема користи у стављању релевантног објекта на њену територију, постојао је контрааргумент. Према томе, према једној верзији, Руска Федерација могла би да користи чињеницу да је транзитна тачка НАТО лоцирана у сопственим интересима, као могући инструмент за утицај на став Алијансе о одређеним политичким питањима. То јест, представници НАТО-а, а не њихови руски партнери, требали су се плашити негативних посљедица. Истовремено, неки политички интереси Руске Федерације у организацији транспорта терета кроз Уљановск су и даље: ако Русија одбије да сарађује, онда ће се алијанса највјероватније окренути Грузији. То би значило јачање војног присуства НАТО-а у региону.
Што се тиче тезе да је НАТО имао вишепрофитабилан алтернативни организација превоза терета, такође пронашао контрааргумент. Чињеница да је један од кључних алтернативних праваца - преко Пакистана - могао, с обзиром на промену геополитичке ситуације, да се затвори. Одрживе алтернативе за њега у разумном року није могао појавити - чак и ако појачана сценарију користе транзитне базе у Грузији.
Размотримо и друге значајне закључке специјалиста,критиковали су ставове стручњака који су се плашили негативних посљедица присуства транзитне тачке НАТО-а у региону Уљановск. Стога је посебно наглашено да роба која мора проћи кроз Уљановск подлијеже обавезној инспекцији од стране царинских органа Русије. У овом процесу војни специјалисти из земаља НАТО-а не учествују. Главна карактеристика која карактерише било коју базу НАТО-а у Европи или другом региону свијета је значајан суверенитет над јурисдикцијом државе која домаћин војске од Алијансе. То јест, приступ основама НАТО-а за власти у земљи који су омогућили њихову изградњу, по правилу, је врло ограничен. Овај критеријум није одговарао транзитној бази у Уљановску. НАТО није могао забранити праћење активности релевантног објекта руским властима.
Транситна база Алијансе у близини Уљановск је билаје отворен. Али у пракси се то није користило ни. Барем чињенице доступне широј јавности које одражавају његову редовну употребу нису доступне. Према неким аналитичарима, НАТО-а, у ствари, испоставило се да је још увек сувише профитабилно да ради са партнерима из Руске Федерације. Истовремено, процјене оваквог стања су веома различите. Званичници НАТО-а изразили на начин који превозе робу преко РФ скупе, а руски војни стручњаци верују да ли су земље Алијансе не усуђују да се ставе на милост и немилост инфраструктуре у Руској Федерацији.
Дакле, какве закључке можемо извући на основудоступне информације о закључивању уговора између НАТО-а и владе Уљановског региона? У којој мјери су реалности одговарале тезама неких представника јавности, који су изразили забринутост због преседана сарадње између Русије и Алијансе која се разматра?
Пре свега, можемо напоменути: чак није претпостављено да ће трупе НАТО-а, односно војника, војне опреме и сродне инфраструктуре бити распоређене у Руској Федерацији. Објекат у Уљановској регији апсолутно није одговарао знацима пуне војне основе - ни по природи превезеног терета, ни правним критеријумима.
Русија би могла, на дужи рок,стављање на њену територију транзитне тачке НАТО-а политички, ау неким аспектима - такође економске користи. Међутим, Алијанса, која је постигла договор о потенцијалном коришћењу одговарајућих ресурса у региону Уљановск, практично није користила инфраструктуру која је доступна у Руској Федерацији.
Нема очигледних пријетњи националној сигурности Руске Федерацијелокација транзитне тачке НАТО-а у Уљановску није могла бити доведена, јер сва превезена роба требала би бити прегледана од стране руских царинских службеника. У Русији није предвиђено присуство војних експерата НАТО-а у циљу остваривања било каквих овлашћења које су инхерентне у обезбеђивању функционисања пуноправне базе.
Руске власти су, према једној верзији, игралекористан потез са геополитичке тачке гледишта: закључен је споразум са НАТО-ом и створени су сви неопходни услови за кориштење релевантне инфраструктуре Алијансе. Али чињеница да НАТО није искористио предности које пружа, према неким аналитичарима, карактерише своје поступке као не превише конструктивне. Барем на економском аспекту, пошто је било прескупо за превоз терета кроз Уљановск, то би могло бити рачунато унапријед.
</ п>