Шта је фонетска транскрипција, и како је наведено у писму

Студирање руског (или неког другог) језика, студенатаа студенти су суочени са концептом "фонетске транскрипције". Речници и енциклопедије овај термин се дешифрује као начин снимања усменог говора у циљу прецизнијег преноса изговора. Другим речима, транскрипција преноси звучну страну језика, дозвољавајући да се на писмо помате помоћу одређених знакова.

Фонетска транскрипција игра важну улогу устудирање страних језика. На крају крајева, овај начин снимања вам омогућава приказ и разумевање изговора слова и правила читања. Транскрипција одступа од правила традиционалног правописа (посебно на руском), ако се не поклапају са изговором. На писму се означава словима затвореним у угластим заградама. Поред тога, постоје додатни знаци, на пример, мекоћа саговорника, дужина самогласника и тако даље.

Сваки језик има своје фонетичке изразетранскрипција, рефлектујући звучну страну овог конкретног говора. Мора се рећи да поред познатих писама, које немају потешкоћа, на руском могу се наћи и додатне. На примјер, овдје користимо ј, и (рудник, јам, итд.). Поред тога, звуци самогласника на неким позицијама називају се "" "и" ь "(" ер "и" иер "). Знаци [и^е] и [с^е].

Руска фонетска транскрипција јеглавни начин преноса у писању карактеристика речи коју перцепамо уво. Неопходно је да се боље разумеју разлике које постоје између звукова и слова у језику, недостатак појединачне кореспонденције између њих. Правила за преписивање самогласника заснивају се, пре свега, на положају звука у односу на стрес. Другим речима, овде се користи схема квалитативног смањења нестручних.

Мора се рећи да је међународни фонетичкитранскрипција, као и руски, нема знакове интерпункције и велика слова. Тачке писања и записе означене су као паузе овде. Такође, не узимају се у обзир начини писања речи (преко цртице, засебно). То није важан речник, већ фонетика, односно звук.

Фонетска транскрипција се такође користи удијалектологију, како би се прецизно снимили карактеристике изговора, иу ортоепији, где показује опције изговора уз помоћ ње.

Правила транскрипције на руском су,овде се користе скоро сва слова, осим за Иотатед Е, Е, И, И (у неким уџбеницима, међутим, Е је искључен са ове листе и користи се за снимање звука). Ова слова су назначена на писму или мекоћа претходног согласника, или ј + одговарајући самогласници (е, о, и, а).

Такође, фонетска транскрипција на руском нијеима нотацију С, која је написана као дуга С. Суперсцриптс и индекси коришћени у раду се називају дијакритички. Уз њихову помоћ означавају дужину звука, мекоћу, делимичног губитка соноритета од стране сагласника, не-логичног карактера звука итд.

Познавање правила транскрипције је неопходно за проучавање особина изговора и писања на језику.