Нитрогенско ђубриво. Амонијум нитрат

Амонијум нитрат је један од најважнијихазотна минерална ђубрива. Азот изводи изузетну улогу у животу биљака. Ова супстанца је укључена у састав хлорофила, који је акцептор протеинске и соларне енергије, што је неопходно за изградњу ћиве ћелије.

Биљке могу конзумирати само везани азоту облику амида, амонијум соли, нитрати. Релативно мала количина материјала формира се због функционисања микроорганизама у тлу. Треба напоменути да савремена пољопривреда не може постојати без додатног ђубрења групе азота у земљиште, које се добија у процесу индустријског везивања атмосферског азота. Мешавине које спадају у ову категорију разликују се једна од друге у облику везе, фазног стања (течног или чврстог). Такође постоје физиолошки алкална и кисела ђубрива.

Амонијум нитрат, чија формула је НХ₄НЕ₃, је бела кристалнасупстанца која садржи тридесет пет посто азота у нитрату и амонијумском облику. Обоје ове форме лако се асимилирају биљкама. Гранулирани амонијум нитрат се користи у великим количинама прије сетве и као ђубриво. У мањој количини, користи се у производњи експлозива.

Амонијум нитрат је различитих врста. Врсте А и Б се, на пример, користе у индустријске сврхе, у експлозивним смешама (амонали, амонити).

За производњу ђубрива, амонијака иазотна киселина. Молекулска тежина добијене супстанце је 80.043 аму. Чисти амонијум нитрат садржи шестдесет процената кисеоника, пет посто водоника и тридесет пет посто азота (у техничком производу, азот је најмање тридесет четири посто).

У зависности од температуре, има петкристалне модификације материје. Сви они су термодинамски стабилни при атмосферском притиску. За сваку модификацију, одређени температурни опсег и полиморфна транзиција претпостављају промену кристалне структуре, апсорпцију или ослобађање топлоте, нагле промјене у специфичном запремини, ентропији, топлотном капацитету и тако даље. Такве трансформације се сматрају енантиотропним - реверзибилним.

Амонијум нитрат је оксидатор испособан да подржи сагоревање. У случају да се производи термичког распада не могу слободно уклонити, супстанца може експлодирати (експлодирати) под одређеним условима.

Када је изложена повишеној температури (двестадесет - двадесет и двадесет степени) амонијак се акумулира у затвореном простору, концентрација азотне киселине се смањује. С тим у вези, примећено је значајно смањење реакције разлагања. Термални распад тешко зауставља. Када се примени још већа температура, дође до брже оксидације амонијака, реакција акумулирајуће супстанце почиње да тече значајним убрзањем. Такође може изазвати експлозију.