Берлинска криза 1948. године је прва сукоба бивших савезника

Од 24. јуна 1948. бивша престоница Немачке доживјела је блокаду. Прошло је скоро годину дана. Граду је недостајала храна, гориво и све те ствари за домаћинство, без којих је живот људи веома тежак.

Рат се завршио пре три године, потреба је посталапознато стање чак иу другој половини, али оно што су Берлинери морали да издрже није био много лакши од оног који је доживео током колапса Трећег рајха. Земља је подијељена на зоне под контролом војних окупационих администрација СССР-а, Сједињених Држава, Велике Британије и Француске, при чему сваки сектор има своје проблеме и сопствене законе.

Бивши савезници били су на ивици рата. Разлог за оно што је касније постало познато као "Берлинска криза" била је заједничка жеља земаља западне коалиције и СССР-а да прошире своју сферу утицаја. Ове намере нису биле прикривене, Труман, Черчил и Стаљин отворено су говорили о њима. Запад се плашио ширења комунизма на читаву Европу, а СССР није желео да се супротстави чињеници да је у центру сектора који јој је додељен под условима конференција у Јалти и Потсдаму острво капитализма.

Берлинска криза из 1948. била је прва озбиљнапослератни сукоб стаљинистичког режима са земљама тржишне економије, а првенствено са Сједињеним Државама, готово је био превазиђен у војној фази. Свака од страна покушала је показати своју снагу и није хтјела компромисати.

Берлинска криза почела је сасвим рутинскоузнемиравања. План економске помоћи земљама под утицајем ИИ свјетског рата, познат по иницијатору Георге Марсхаллу, тадашњем државном секретару, предложио је низ економских мјера, посебно увођење новог бренда на територију окупираних од стране западних савезника. Такво "економско" понашање иритирало је Стаљина, а именовање генерала В. Цлаитона, познатог по његовим анти-комунистичким ставовима, на место шефа америчке окупацијске управе, само је додало гориво ватри. Бројне неспретне и бескомпромисне акције обе стране довеле су до чињенице да су комуникације западног Берлина са секторима под контролом западних савезника блокирали совјетске трупе.

Берлинска криза је била непомирљивапротивречности бивших савезника. Међутим, његов разлог је Стаљинова стратешка грешка у процени потенцијала његових вероватних противника. Убрзо су успели да успоставе ваздушни мост који је опкољеном граду обезбедио све што је потребно, укључујући и угаљ. У почетку чак и команда америчких ваздухопловних снага била је врло скептична у вези са овим подухватом, посебно зато што нико није знао колико ће Стаљин отићи у случају ескалације сукоба, могао би да изда наређења да пуца на транспорт доле Даглас.

Али то се није догодило. Распоређивање бомбардера Б-29 на аеродромима западне Немачке имало је отрезан ефекат, иако на њима није било атомских бомби, али опет то је била велика тајна.

Берлинска криза је без преседана, за мање одгодишњих пилота, углавном британских и британских, спровела је двеста хиљада летилица, испоручивши 4,7 милиона килограма помоћи. У очима становника опкољеног града постали су хероји и спасиоци. Симпатије читавог света нису биле на страни Стаљина, која је, уверена у неуспјешну блокаду, наредила да се повуче средином маја 1949. године.

Берлин криза довела до уједињења свих окупационе зоне ће западни савезници и стварање на њиховој територији Немачке.

Западни Берлин је остао предан капитализма ињегову "презентацију" током целог хладног рата. Од источног дела града одвојен је зидом постављеним тринаест година касније. Смештен у срцу ДДР, изазвао је многе компликације, нарочито берлинску кризу 1961. године, која се такође завршила у стратешком поразу СССР-а.