Најновије време: кратак опис

Почетак модерног времена пада у 20. век. Ова ера, према многим историчарима, једна је од најконтроверзнијих.

Опште информације

За већину земаља на свијету овај сегмент је постаонека врста прекретнице. Историја модерног доба обележена је националним ослободилачким и друштвеним револуцијама, настанку нових држава као резултат колапса колонијалних империја. Осим тога, у овој ери дошло је до сложеног процеса промјене државно-правног и друштвеног система. У неким земљама формирана је социјалистичка државност. Историчари карактеришу ово доба окрутно, јер су обележени локалним, многим грађанским и два светска рата.

Дуго времена између многих земаља свијетабило је отуђења најразноврснијег поретка: националног, религиозног, идеолошког. Ово је углавном због неједнакости у друштвеном, економском и историјском развоју држава. Посебно јасно је отуђење показало између држава капиталистичког и социјалистичког логора. Последњих година, формирани су и делимично очувани војни блокови који дестабилизују међународну ситуацију. Однос између економски развијених земаља и бивших зависних и колонијалних држава је окарактерисан као акутан и прилично контрадикторан.

Развој земаља у модерном времену

Упркос некој нестабилности у иностранствуодносима, дошло је до одређеног зближавања држава са приближно истим нивоом политичког и економског развоја. До друге половине 20. века интегрисане су регионалне заједнице земаља. Истовремено, видљив је и потенцијал за даље уједињење. Највидљивији пример такве интеграције је формирање Европске уније. Правна и владина структура одређеног броја земаља које су утицале на ове процесе сама је прошла важне и често веома двосмислене промјене. Историјски развој многих је био пун критичних ситуација, необичних зигзага или скокова.

Главни правци развоја држава

До краја 20. века,неизбежан избор демократски начин у свету. Зашто се то догодило? Идентификује број смерница за развој државе у модерном добу. Периодизација процеса укључује следеће кораке: еволуција земаља либералне демократије, формирање друштвене структуре, привремена успостављање ауторитарног режима (један од најбољих примера је нацистички режим у Немачкој), формирање социјалистичке државе, и битно се разликује од нациста и од либералне демократије.

Крајем 20. века прилично јактежња за демократизацијом. Превладавајући тада либерализам није могао у својој класичној форми ријешити само многе духовне, моралне, економске и друштвене проблеме.

Резултати демократизације

Многе земље су на крају успеле у свему томепревазићи сувише елитистичку природу либерализма. Тако је најновије вријеме обележило увођење једнаког универзалног изборног права, стварање закона који је заштитио нека од социјалних и радних права становништва. У том процесу, либерална демократија је изгубила своју улогу заштите и не мешања у економске односе. Сада држава, иако делимично, може да повреди приватне имовинске односе, ограничи их у корист општег националног интереса. Историчари напомињу постепено увођење регулације и планирање тржишне економије. Као резултат свих ових процеса, правна и финансијска ситуација главних слојева грађана је значајно побољшана.

Европа у модерном времену

Допринела је жеља државе за развојубрзавајући темпо живота, разбијајући старе традиције. До 20. века, изражен је напредак грађевинске опреме, због реструктурирања градова. То је захтевало растућу индустрију, раст популације. Технички развој је учинио живот нових европских држава различит од оних из претходних ера. Људске активности су све више усмерене ка масовном карактеру, удаљавајући се од сопствених интереса. Међутим, неки догађаји који су се десили након Другог свјетског рата су врло двосмислени. Тако, на примјер, у источној Европи, према неким ауторима, промјене нису биле проузроковане сопственим потребама земаља, већ су биле до неке мере инспирисане суседним утицајним државама. Међутим, стварна демократизација изградње државе манифестовала се у обезбеђивању неопходног квалитета живота грађана и ефикасне заштите људских права и слобода.

Закључак

Последњих година Русија је откривенастварност либералне демократије, све његове аспекте (и негативне и позитивне). С тим у вези, у савременом кретању ка демократизацији све више се увјерава у потребу за посебним приступом државним и правним институцијама. Истовремено, механичко копирање страног искуства није дозвољено. У контексту развоја, постоји афирмација потребе да се свеобухватно схвати и узме у обзир национална историја, правни и економски темељи који задовољавају интересе грађана. Евалуација историје државности вам омогућава да видите шта треба оставити у прошлости и шта треба научити и развити.

</ п>