Оглашавање ПР појавио се у двадесетом вијекуВест. До средине века, Јохн Сцхнеидер, ПР агент, објавио је роман под именом Тхе Голден Хорн. У свом раду је детаљно описао психолошке методе утицаја на људе који су кориштени током предсједничке кампање 1960. У политичким странкама у то доба појавили су се први ПР стручњаци.
Тада су председнички кандидати постали нека врста"Роба", и као тржиште појавили су гласачи. Као резултат тога, конфронтација између два кандидата довела је до ривалитета између две оглашивачке куће. Побједу није освојио не најјачи, него онај чија ПР-служба је дјеловала најефикасније. Истовремено, коришћени су различити начини психолошког утицаја на бираче.
Политички ПР је имао за циљ конкретанбирача, методе утицаја утицале су на интересе просечног грађанина са просечним нивоом обавјештајних података. Наравно, гласачи нису заинтересовани за слушање дугих говора о глобалним проблемима широм свијета. Они су више заинтересовани за своје тешкоће.
Политички ПР је прилично сложен процес на више нивоа. Укључује неколико активности:
Политички ПР је колекцијаразне мјере којима се постигну додељени задаци. Специјалисти у области ПР примјењују мноштво метода психолошког утјецаја на становништво, како би се постигли циљеви комуникације уз промовисање једне структуре и истовремено неутралисање другог. Политички ПР укључује коришћење таквих техника као што су:
Политички ПР укључује различитетехнологија. Оне доприносе формирању властитог мишљења о онима или другим странкама или бројкама. Најчешћа технологија, која је укључена у политичку ПР, је тзв. "Писање говора". Буквално овај израз значи писање одређеног текста намијењеног усменој презентацији. Технологија комуникативног утицаја на масе се такође широко користи. У ретким случајевима се могу користити личне ПР технологије.
У овој области је уобичајено разликовати бијеле ицрна ПР. Ово садржи мјере које су у супротности са законом и не одговарају моралу и етичким стандардима друштва. Активности које се одржавају у оквиру црног ПР-а, у циљу подривања репутације конкурената, укључују прикупљање компромисних материјала, подмићивања и тако даље. Једноставно речено, такве активности су ширење негативних информација о некоме. Бела ПР, напротив, подразумева употребу искључиво законских мера у циљу постизања компромиса између кандидата и јавности. Другим ријечима, представља билатерални систем тока информација, заснован на принципу сарадње.
</ п>