Традиционално, сва моћ у земљи је подијељена на три гране. Ово је законодавна, извршна и судска власт.
У нашој земљи је ова одредбаУстав, наиме у члану 10. Законодавна власт углавном се бави развојем закона, а извршна власт надгледа да се ови закони спроводе. Посебно место резервисано је за трећу грану. Судска власт Руске Федерације је независна и независна. Судови се спроводе на два нивоа: савезни и субјекат. Систем правосуђа успостављен је Уставом у седмом поглављу и савезним законима - као што је Федерални закон "о судијама мира", Федералном закону "О статусу судија" и тако даље.
Сам израз "судска власт Руске Федерације" можетумачене у различитим чулима: широко и уско. Стога овај израз понекад подразумева одређени суд који врши своја овлашћења, сам систем правде у земљи или сви судови. Судска власт Руске Федерације по дефиницији је облик моћи. Због тога треба размотрити, почев од разумевања речи "моћ". У складу са овом дефиницијом, правосуђе нису само организације, институције и лица која имају право на судске поступке. То су и функције које носе са њима, а посебан правни статус дефинисан законом Руске Федерације.
Организација правосудног система одређује се њеним основама. Размотрите уставне основе правосуђа, које су основни принципи његових активности. Оне се могу наћи у Уставу Руске Федерације, у седмом поглављу. Судски поступци у Русији спроводе се на принципима демократије, једнакости свих пред судом и законом, владавини права, поштовању појединца, отворености, јединству читавог система итд.
Устав успоставља три врстеправни поступци на основу којих се врше њене активности. Ово је кривични, уставни и управни поступак. Савезни закон одређује сваки од концепата и одређује судове који спроводе овај или онај законски поступак.
Кривични поступак врши Врховни суд Руске Федерације,врховни судови републичких, регионалних, војних, окружних и регионалних судова. Исте власти разматрају цивилна и административна питања. Такви судови се такође зову судовима опште надлежности.
Посебно разликовани уставни судски поступци. Судска власт Руске Федерације даје таква овлашћења само Уставном суду и уставном (статутарном) суду република. Прва се бави широком спектром питања, од којих је најважније разматрање случајева усклађености објављених нормативних аката у земљи са Уставом Руске Федерације. Што се тиче другог, он се првенствено бави питањем захтјева за усклађењем нормативног акта одређеног предмета (оне у којем се налази суд) о уставу тог предмета.
Дакле, судска власт Руске Федерације је независна,независна и одвојена грана моћи, повезана тако са осталима два помоћу система ограничења и противтежења. Она се врши искључиво на основу нормативних аката, недељива и врши се уз помоћ судских поступака.</ п>