Планирање ревизије: фазе и основни принципи

Планирање ревизије је процесприпрема за непосредну верификацију привредног субјекта. У овој фази, специјалиста одређује карактеристике и карактеристике пословања клијента, на основу којих одабире одређене методе и технике за извођење радова.

Ревизор треба приступити с сву одговорностфаза планирања, будући да свака грешка или неисправност чини све даље рад неефикасним и бескорисним. Поред тога, вреди схватити да ће резултат верификације у таквим околностима бити изобличен. Садашње законодавство регулише планирање ревизије. Савезни стандарди захтевају израду заједничке стратегије и детаљног тактичког плана за његово спровођење. Међутим, нормативни документи садрже само општа правила за спровођење ревизије, детаљне информације које свака ревизорска кућа развија независно и исправља у конститутивним документима.

Планирање ревизије треба да следи главна начела:

• оптималност;
• сложеност;
• континуитет.

Први принцип претпоставља постојање неколико верзија методологије ревизије, што вам омогућава да изаберете најрадационалније и погодније за компанију сваког привредног субјекта.

Сложеност значи да све методе и методе ревизије треба да буду усмерене на постизање главног задатка, а фазе верификације треба да комуницирају једни са другима.

Сходно томе, принцип континуитетаподразумева овакву организацију рада, у којем сваки ревизор креиране групе јасно обавља задатак који му је додељен, што осигурава непрекидност процеса верификације.

Приликом планирања ревизије неопходно јеизрадити такве документе као писмо о спровођењу ревизије, уговор са ревизором за пружање услуга, финансијске извјештаје правног лица, стратешки и тактички план. Пре свега, требало би да саслушате клијента, сазнате шта очекује од ревизије, на које се аспекте прво бави, и сазнајте да ли постоје значајне околности које могу или могу имати утјецаја на учинак компаније. Тада специјалиста спроводи прелиминарну ревизију биланса стања како би идентификовао одговарајуће методе за детаљно испитивање финансијске документације у будућности. То значи да долази фаза прикупљања информација о пословном субјекту. Ревизор има право да саслуша особље клијента, сазна информације директно од главе или добије информације од трећих лица.

Након процене напора и напора на одређеномревизорска организација доноси одлуку о оправданости сарадње са њом и утврђује специфичне трошкове своје услуге. Ове информације она упознаје правно лице у писму о инспекцији. Међутим, ревизорска кућа може започети са радом само након писменог одговора, који је састављен у форми сагласности или захтева, као и потписивање билатералних уговора.

У фази стратешког итактички план спроводи обавезну ревизију извештавања, као и процењује систем унутрашње контроле предузећа. Специјалиста на основу добијених података одређује дозвољену границу изобличења и грешака, као и процјену нивоа ризика, односно могућност доношења закључка као коначног резултата који је неистинит. Ревизор има право да се консултује са колегама о одређеним питањима или се консултује са више компетентних стручњака. У завршној фази, редослед шефа ревизорске куће одобрава групу која ће применити развијене програме верификације.