Плиновод Плавог тока: занимљиве чињенице

"Плави ток" је највећиТранс-Блацк Сеа гасовод, према којем гориво долази из Русије у Турску. Изграђена је од стране холандске подружнице компаније Газпром ЛЛЦ Б.В. и италијански "Ени" и почео да ради 2005. године. Део гасовода у Турској контролише локална енергетска компанија БОТАС. Остатак је под контролом Руске Федерације. Главни циљ Блуе Стреама је да диверсификује начине испоруке руског горива у Турску заобилазећи треће земље.

Историја стварања

Припрема пројекта гасовода започета је 1997. годинегодине. У децембру су Русија и Турска потписале међувладин споразум о изградњи обалног канала. Истовремено, Газпром се с БОТАС-ом сложио око 25 година уговора за снабдевање горивом. У фебруару 1999. године потписан је Меморандум између руске и италијанске стране, а холандска филијала је основана.

Урађена је изградња плавог тока2001-2002. Морска локација је дизајнирала италијанска компанија Саипем и руски копнени одсек Строитрансгаз. "Плави ток" је почео радити у фебруару 2003. Међутим, због сукоба између Русије и Турске око цијена горива, свечано отварање на гасној станици Дарусу било је само 17. септембра 2005. године. На њему су присуствовали руски председник Владимир Путин, премијери Турске и Италије.

Техничке карактеристике гасовода

"Плави ток" је почео да ради пунокапацитета у 2010. години. Капацитет је 16 милијарди кубних метара. Укупна дужина Блуе Стреама је 1213 километара. Руски део почиње са Фабрицом обогаћених гасова поред Ставропола и завршава се на Краснодарској територији. Велика је у Турској - 444 километара. У цевоводу се користе цеви различитих пречника: дио земље је 1400 милиметара, планински део је 12000, а море је 610. Притисак достиже 25 МПа. "Плави ток" сматра се најснажнијим гасоводом на свету. Налази се 2,2 км испод тла.

У 2014. години Турска и Русија су постигле договор о повећању капацитета за 3 милијарде кубних метара. Такође, цијена горива је ревидирана.

Финансирање и прве потешкоће

"Плави ток" је веома велики пројекат. Њен стварни развој започео је 1987. године, када је Турска почела да увози гориво из СССР-а. У почетку, запремина је била 0,5 милијарди кубних метара, до данас је порасла 34 пута. Ова конструкција је изузетно велики пројекат. Проблеми су почели у првој фази, тако да је покренут са одлагањем од три године. Укупни трошкови изградње гасовода износили су 3,2 милијарде америчких долара. Плаћено је заједнички од стране турске и руске стране. Изградња морског дијела потрошена је 1,7 милијарди америчких долара.

Одмах по почетку гасоводатурска страна је изјавила да није спремна да прихвати такве количине горива. У циљу спречавања прекида пројекта, Руска Федерација је снизила цену и одлучила је да смањи снабдевање. Али то није био крај аргументације. Године 2004. Владимир Путин је морао интервенисати и смањити цену до нивоа понуде дуж бугарске руте.

Плиновод Плави ток-2

Пројекат новог аутопута је први пут предложен2002. Руски председник Владимир Путин и турски премијер Реџеп Тајип Ердоган разговарали су о изградњи друге линије и проширење постојећег цевовода помоћу линка Самсун-Кеихен и експозитура у југоисточној Европи. Израда пројекта је интензивирала након одлуке од пет земаља да поцне изградњу "Набука". Међутим, убрзо се разговор о експанзији претворио у пројекат под називом "Јужни ток". Нови гасовод мора се директно повезати са Бугарском и Русијом. Али сада је замрзнут због погоршања односа са Украјином.

2009. године, Владимир Путин на том местуПремијер је предложио аутопут који би се одвијала паралелно са Блуе Стреамом под Црном мотором и наставио пут од Самсуна до Кеихана. Одатле је могао да транспортује гас у Сирију, Либију, Израел и Кипар. До данас овај пројекат остаје питање изузетно дугорочних перспектива, до сада није било ажурираних његових статуса.

Заштита животне средине

Повезана је изградња "Плавог тока"протесте еколога. Али они нису имали значајан утицај на сам процес, пошто су званичне процјене утицаја на животну средину показале мало оштећења. Изградња је настављена, лансирање пројекта показало је да нема озбиљних разлога за забринутост. Али све ове процјене и даље су контроверзне, јер су све странке изузетно заинтересоване за његово функционисање. Штавише, све процене су углавном водиле Русије, за које је Блуе Стреам стратешког значаја, посебно након погоршања односа са Украјином и замрзавања Јужног тока. Иако у случају очигледних кршења, америчка страна не би оклевала да интервенише.

Тренутни статус

Плиновод Плави ток је пројекат којитребало би да постану основа стратешке сарадње Русије и Турске у енергетској и транспортној сфери. Постојећи правац транзита прошао је преко Украјине, Молдавије, Румуније и Бугарске. Копнени транспорт горива је учинио скупље, било је много жалби на крађу држава на чијој територији лежи.

Али од самог почетка Плаветок "пројекат имао потешкоћа, укључујући и унутар Русије. Као што је показала ревизија коју је извршио Рачун Рачун, италијанска компанија искористила је привилегије које нису повлашћене. То је, наравно, проузроковало штету државном буџету. Према процјенама стручњака, тек 2003. године износи милијарду америчких долара.

Проблеми и перспективе

Русија је првобитно преузела изградњугасовода испод Црног мора. Један од политичких циљева које је поставила схема "Плави ток" била је потреба за превазилажењем конкуренције у транспорту гаса у Европу. Земља за коју се сви боре је Турска. "Плави ток" је концентрисан на њеној територији, као и следећи пројекат. Већ у новембру 1999. Туркменистан, Турска, Азербејџан и Грузија потписали су међувладински споразум о транскаспијској рути. Неколико мјесеци касније, на овом пројекту су радиле водеће компаније "Генарал Елецтриц" и "Роиал Дутцх Схелл". Међутим, наступили су спорови између страна, па је изградња била суспендована.

До данас, упркос критикама из САД, Блуе Стреам је добио стратешки значај, а зависност Европе од руског гаса остаје на истом нивоу.