Закон о социјалном осигурању

Право социјалног осигурања јестекомплекс који се састоји од односа са јавношћу, чије регулисање спроводе норме релевантне правне бранше. Ови односи у складу са економском суштином се сматрају дистрибутивним.

Економска дисциплина разликује пет опција дистрибуције:

1. Слободно, засновано на равноправном приступу грађана роби, пропорционално рационалним (разумним) приликама и потребама друштва.
2. Нормално у складу са трошковима претходних или садашњих потреба за производњом, радом, материјалном сигурношћу.
3. Пожељно је увођењем дела трошкова.
4. Накнада.
5. Према његовом раду, према његовом квалитету и количини.

У складу са наведеним опцијамарасподела економских користи, размотрите три врсте односа. Сви су квалитативно хетерогени, сваки од њих захтева сопствени приступ законској регулацији. Дакле, ти односи, који се односе на плаћено пружање услуга, спадају у сферу грађанског права. У исту категорију треба приписати и преференцијалну дистрибуцију (трећа опција), али само делимично, која се заснива на надокнади. Пета опција се односи на огранак радног права. Прве три врсте расподеле накнада су претежно закон социјалне сигурности, у којем се природа односа издваја у складу са одређеним критеријумима. Дакле, класификација се врши, на пример, до времена постојања. Поред тога, они деле процесне, материјалне, процедуралне односе. Постоји подела у облике и врсте социјалне сигурности.

Друга укључују готовинске исплате (накнаде,накнада, пензија, природни облици помоћи: лекови, храна, објекти, транспорт, итд), давања и услуге (сервис искључен, старије особе, деца, спа третман, медицинску негу, итд).

У складу са условима постојања разликују се три групе правних односа:

1. Односи који престану кроз једно испуњење обавеза. Овом врсту укључује, на примјер, право на социјално осигурање за рођење дјетета.
2. Правни односи са одређеним периодом постојање. Другим речима, датум њиховог завршетка је познат од тренутка њиховог настанка. У овом случају се разматра право на социјално осигурање у виду исплате накнада током боравка за старатељством за мање дете до 1,5 године.
3. Правни односи са релативно несигурнимпериод постојања. Ова категорија укључује, на примјер, исплату пензије због старости, бригу о старијим људима који живе у друштвеним установама.

У складу са изворима финансирања, разликују се сљедеће врсте правних односа:

1. Реализовано уз помоћ буџетских средстава свих нивоа, ванбуџетских државних фондова.
2. Односи од стране недржавних фондова (добротворних фондова, средстава грађана или правних лица и др.).

У складу са обрасцима, разликују се правни односи:

1. О социјалном осигурању.
2. О осигурању, помоћ.

Као процедурални и процедурални правни односи, деривати наведених врста су процедурални.

Први су због спорова који се јављајуодређена област. Они могу бити узроковани различитим ситуацијама. Конкретно, одбијање ове или такве врсте сигурности, утврђивање узрока инвалидитета и других.

Процедурални правни односи су повезани сауспостављање правних чињеница које би биле релевантне за пружање тих или других услуга. Тако, на примјер, за додјелу инвалидске пензије, неопходно је утврдити чињеницу о инвалидности.

Социјално осигурање у Русији обухвата елементе као што су предмет, садржај, објект, основа за престанак, промену или појаву.