Право социјалног осигурања јестекомплекс који се састоји од односа са јавношћу, чије регулисање спроводе норме релевантне правне бранше. Ови односи у складу са економском суштином се сматрају дистрибутивним.
Економска дисциплина разликује пет опција дистрибуције:
У складу са наведеним опцијамарасподела економских користи, размотрите три врсте односа. Сви су квалитативно хетерогени, сваки од њих захтева сопствени приступ законској регулацији. Дакле, ти односи, који се односе на плаћено пружање услуга, спадају у сферу грађанског права. У исту категорију треба приписати и преференцијалну дистрибуцију (трећа опција), али само делимично, која се заснива на надокнади. Пета опција се односи на огранак радног права. Прве три врсте расподеле накнада су претежно закон социјалне сигурности, у којем се природа односа издваја у складу са одређеним критеријумима. Дакле, класификација се врши, на пример, до времена постојања. Поред тога, они деле процесне, материјалне, процедуралне односе. Постоји подела у облике и врсте социјалне сигурности.
Друга укључују готовинске исплате (накнаде,накнада, пензија, природни облици помоћи: лекови, храна, објекти, транспорт, итд), давања и услуге (сервис искључен, старије особе, деца, спа третман, медицинску негу, итд).
У складу са условима постојања разликују се три групе правних односа:
У складу са изворима финансирања, разликују се сљедеће врсте правних односа:
У складу са обрасцима, разликују се правни односи:
Као процедурални и процедурални правни односи, деривати наведених врста су процедурални.
Први су због спорова који се јављајуодређена област. Они могу бити узроковани различитим ситуацијама. Конкретно, одбијање ове или такве врсте сигурности, утврђивање узрока инвалидитета и других.
Процедурални правни односи су повезани сауспостављање правних чињеница које би биле релевантне за пружање тих или других услуга. Тако, на примјер, за додјелу инвалидске пензије, неопходно је утврдити чињеницу о инвалидности.
Социјално осигурање у Русији обухвата елементе као што су предмет, садржај, објект, основа за престанак, промену или појаву.
</ п>